Ekonomska situacija u poljoprivrednom sektoru je ove godine posebno napeta: mnoga gazdinstva se suočavaju sa značajno nižim prinosima žetve, uz troškove proizvodnje koji su već naglo porasli poslednjih godina. Troškovi energije, đubriva i mašina su u mnogim slučajevima značajno viši nego pre samo nekoliko godina, dok su proizvođačke cene žitarica i drugih useva nedavno bile pod pritiskom. Početne analize pokazuju da čak i pad prinosa od „samo“ 20 do 30 procenata može biti dovoljan da jedva profitabilnu godinu pretvori u godinu gubitaka.
Mere politike, kao što je ponovno uvođenje poreskih olakšica za poljoprivredni dizel, imaju za cilj jačanje likvidnosti gazdinstava i kratkoročno su važne za pružanje dodatnog finansijskog rasterećenja po litru dizela. Diskusije o iznosima i rasporedima plaćanja pokazuju da bi ovo moglo iznositi nekoliko stotina evra olakšica po gazdinstvu godišnje – primetan doprinos, ali onaj koji ne nadoknađuje rizike prinosa. Na kraju krajeva, da li polje daje 50 dt ili 80 dt po hektaru, na kraju ima veći uticaj na godišnji rezultat nego nekoliko centi po litru dizela.
Upravo tu se pokazuje uloga vode u zemljištu: Čak i ako mere politike smanje troškove, ostaje pitanje da li biljke imaju dovoljno vode na raspolaganju tokom sušnih perioda da dostignu svoj puni potencijal prinosa. Zato se Green Legacy prvenstveno fokusira na stabilizaciju prinosa. Naše granule za zadržavanje vode osiguravaju da kišnica ne bude odmah izgubljena, već da ostane dostupna u zemljištu – čime se povećava prinos po evru uloženom u poljoprivredne inpute.
Iz perspektive gazdinstava, to znači da, iako vladine mere mogu pomoći u ublažavanju uticaja na godišnje rezultate, one nisu zamena za sopstvenu strategiju gazdinstva za suočavanje sa sušnim godinama. Oni koji kombinuju finansijsko rasterećenje sa investicijama – na primer, korišćenjem subvencija ili poreskih olakšica za dizel za ulaganje u tehnologije skladištenja vode – jačaju svoju otpornost za buduće sezone rasta. Vlaga u zemljištu se tako transformiše iz „nepredvidivog rizika“ u svesno upravljani proizvodni faktor.
Izvor: Poljoprivredna komora
